Мујо Хрњица погуби Шимана Брехуљу (Сарајево) 0001    Нигдје зоре ни сабаха нема, 0002    Из Кладуше чета излазила, 0003    У тој чети триста Крајишника, 0004    Пред том четом до три буљук-баше: 0005    Прво бјеше од Орашца Тале, 0006    Друго бјеше са Кладуше Мујо, 0007    И теће је Арнаут Османе. 0008    Ето чете пољем кладушкијем, 0009    Па су прешли све поље кладушко, 0010    И пођоше лугом зеленијем, 0011    Па их туде данак оставио. 0012    Тамна ноћца паде на земљицу, 0013    Па на лугу коње уставише, 0014    Сваки свога коња одјахао, 0015    Па попињу коње на сиџиме, 0016    Да им пасу дјетелину траву; 0017    Па на лугу Турци заноћише, 0018    У јутро су рано подранили, 0019    Отален су Труци полазили. 0020    Изиђоше на Јадин планину, 0021    На планини коње разјахаше, 0022    Испод јела Турци посједаше, 0023    Па у трави софру поставише, 0024    Па стадоше пити хладна пива. 0025    Сам не пије Арнаут Османе, 0026    Осман се је јадан измакнуо; 0027    Осман сједи под зеленом јелом, 0028    Уз јелу је плећи прислонио, 0029    Преко крила пушку претурио, 0030    Па се Осман на мисли турио. 0031    А виче га Личанине Тале: 0032    »Ход’ Османе, да пијемо пиво!« 0033    А вели му Арнаут Османе: 0034    »Не ћу, Тале, с Мујом пити пива!« 0035    Па га виче са Кладуше Мујо: 0036    »О сестрићу, Арнаут Османе! 0037    Примакни се, да пијемо пиво.« 0038    А вели му Арнаут Османе: 0039    »О даиџа, са Кладуше Мујо, 0040    Не ћу с тобом пити хладна пива.« 0041    Најпослије Халил га замоли: 0042    »О сестрићу, Осман бајрактаре, 0043    Примакни се, да пијемо пиво!« 0044    А вели му Осман бајрактаре: 0045    »О мој дајо, Мујагин Халиле, 0046    С вама не ћу пити хладна пива! 0047    Како ћу се с вама напојити, 0048    Кад смо ону чету покупили, 0049    Па смо сашли у земљу каурску, 0050    Ко посјече с Каурина главу? 0051    Посјече је Мујо ил Халиле. 0052    Ко зароби робље из Каура? 0053    Зароби га Мујо јал Халиле. 0054    Не каже се, Осман да је јунак, 0055    А Осман је вазда бољи јунак – 0056    Него Мујо са братом Халилом.« 0057    Осман грлом у планини викну: 0058    »Ха, на ноге са Кладуше Мујо, 0059    Да ми наше дијелимо друштво, 0060    Да ја иђем, куд је мени драго; 0061    А ви хајте, куд је вама драго!« 0062    Друштво моли Осман’ на планини: 0063    »Дај Османе, друштва не раздвајај!« 0064    Ал Османа умолит не могу. 0065    Мујо викну свог брата Халила: 0066    »Хајд’ Халиле, раздвајај дружину 0067    Са нашијем Осман бајрактаром, 0068    Ти му подај ваљану дружину: 0069    Подај њему до два Куртагића 0070    И подај му Бегзадић Алију 0071    И подај му Орлановић Хуса.« 0072    Оде Халил душтво раздвајати, 0073    Па му даде бирану дружину: 0074    Даде Осму до два Куртагића, 0075    И даде му Орлановић Хуса, 0076    И даде му Бегзадић Алију. 0077    На троје су друштво раздвојили, 0078    Мујо збори на планини Талу: 0079    »Куд ћеш Тале чету покренути?« 0080    А вели му Ибрахиме Тале: 0081    »Ја ћу ићи Шибенику граду.« 0082    А што рече Арнаут Османе: 0083    »Ја ћу свести друштво до Тимока, 0084    Танкој кули од Тимока бана. 0085    Ја сам чуо и људи ми кажу, 0086    Да је зенђил од Тимока бане, 0087    Не ћу ли му кулу поробити 0088    И банову осијећи главу, 0089    И његову кћерку заробити, 0090    А на име лијепу Ружицу.« 0091    Кад то чуо са Кладуше Мујо, 0092    Па погледа Осман бајрактара, 0093    Па Осману Мујо говораше: 0094    »Сјед’ Османе, присјело ти месо! 0095    Ласно није до Тимока саћи, 0096    Далеко је Тимок отишао, 0097    Све ће твоје друштво изгинути. 0098    У Тимоку граду бијеломе, 0099    Знаш, Османе, није било давно, 0100    Гдје је Мујо три пут салазио 0101    До Тимока града каурскога, 0102    Водио сам по хиљаду друга; 0103    Вазда ми је друштво изгинуло 0104    У Тимоку граду каурскоме, 0105    Па се бојим, Осман бајрактаре, 0106    И твоја ће изгинут дружина.« 0107    Ражљути се Осман бајрактаре, 0108    Па од земље на ноге скочио, 0109    Осман с ногу Мују говораше: 0110    »Не плаши ми друштво у планини!« 0111    Осман грлом бијелијем викну: 0112    »За мном браћо, стотина Турака, 0113    Да сиђемо до Тимока града!« 0114    За њим пође стотина Турака, 0115    Тале виче Осман бајрактара: 0116    »Чујеш мене Осман бајрактаре, 0117    Ко изађе први на планину, 0118    На планини да се причекамо.« 0119    То рекоше, па се растадоше. 0120    Оде Осман дубоку Тимоку, 0121    Оде Тале прво Шибенику, 0122    А остаде на планини Мујо 0123    И код Муја стотина Турака. 0124    Мујо виче свог брата Халила: 0125    »О Халиле, брате од матере! 0126    Ми остасмо овдје на планини, 0127    Сад куд ћемо друштво окренути? 0128    А вели му Мујагин Халиле: 0129    »Не знам, брате, мојега ми дина!« 0130    Тада Мујо говори Халилу: 0131    »Да бијасмо сашли у Котаре, 0132    Да сведемо стотину Турака, 0133    Не ћемо ли што год задобити, 0134    Мој Халиле, у ломне Котаре.« 0135    А вели му Халил на планини: 0136    »Ја, Бога ми, у Котаре не ћу, 0137    Наше чете никад не излазе, 0138    Брате Мујо, оздо из Котара, 0139    Већ сам чуо и људи ми кажу, 0140    Да се скоро Влашче населило 0141    У Приморју граду бијеломе, 0142    Да је танку начинило кулу, 0143    -’Наке куле у Приморју нема, - 0144    Да је згодно, арара му нема, 0145    Да имаде на хрпе дуката, 0146    И скоро се Влашче оженило, 0147    По имену Брехуљић Шимуне, 0148    Па сам чуо, брате Мустаф-ага, 0149    Љепше нема никакве дјевојке, 0150    Него што је љуба Шимунова, 0151    Она нема од срца евлада. 0152    Да иђемо, брате, у Приморје, 0153    Да удримо кули Шимуновој; 0154    Не ћемо л’ му кулу поробити 0155    И његову љубу заробити.« 0156    Оде Мујо бесједит Халилу: 0157    »Сјед’ Халиле ујела те гуја! 0158    Да ти видиш Шимун капетана, 0159    Да га видиш, попала би тебе, 0160    Мој Халиле, трољетна грозница! 0161    Три пут сам се јунак пригодио 0162    Са ђидијом Шимун капетаном, 0163    Сва три пут ми друштво исјекао.« 0164    Све то Мујо говори Халилу. 0165    Кад то зачу Мујагин Халиле, 0166    Па од земље на ноге скочио; 0167    Бирдем Халил до малина дође, 0168    Халил узе за дизгин малина, 0169    Оде Халил говорити Мују: 0170    »Чујеш мене, брате Мустаф-ага! 0171    Ако не ћеш са мном полазити, 0172    Халил тебе ни молити не ће, 0173    А Халил ће самцит полазити; 0174    И Халил ће у Приморје саћи.« 0175    Па то рече, оде низ планину. 0176    Жао га је Мују упушћити, 0177    Сама брата без икаква друга; 0178    Није брата, док не роди мајка, 0179    Мујо виче из гласа Халила: 0180    »Стан’ Халиле, причекај ме туде, 0181    И Мујо ће с тобом полазити, 0182    Ја те сама упушћити не ћу.« 0183    Пође Мујо стрмо низ планину 0184    И за Мујом стотина Турака; 0185    Свога брата стиже у планини, 0186    Па заједно иђу низ планину. 0187    Тај су данак вазда путовали, 0188    Па се нигдје уставит не ће, 0189    Сву су ноћцу они путовали, 0190    До сабаха Турци салазили, 0191    Сишли јесу лугу поповоме, 0192    У дну су се луга заставили, 0193    Посједоше по зеленој трави, 0194    А што Мујо бесједи Халилу: 0195    »О мој брате, дијете Халиле! 0196    Ев’ одавлен са зеленог луга 0197    До бијеле куле Шимунове 0198    Таман, кажу, четири сахата 0199    Већ Халиле, брате од матере, 0200    Да ти мене хоћеш послушати: 0201    Ти остани на зелену лугу, 0202    Ја ћу саћи у поље приморско, 0203    Ту ћу наћи зелену јелику, 0204    Код јеле ћу коња разјахати, 0205    Попећу се јели уз огранке, 0206    Кад с’ испењем на зелену јелу, 0207    Потегнућу срчали дурбина, 0208    Примаћи ћу дурбин до очију, 0209    Осејрићу кулу Шимунову 0210    И видјећу, дијете Халиле, 0211    Је ли дома Шимун капетане; 0212    Ако бане код бијеле куле, 0213    Не смијемо бели ударити.« 0214    Па Халил га био послушао, 0215    Осто Халил у зеленом лугу. 0216    Мујо скочи, до ђогата дође, 0217    Па својега узјаха ђогата, 0218    Па ето га лугом зеленијем, 0219    Па зеленог луга прегазио, 0220    Па наступи пољем приморскијем; 0221    У дно поља угледа јелику, 0222    До јелике притјера ђогата. 0223    Па је Мујо одјахо ђогата, 0224    Ђога свеза за јелову грану, 0225    Па се попе на врх танке јеле, 0226    И потегну срчали дурбина, 0227    Окрену га кули Шимуновој; 0228    Мујо кулу сејир учинио: 0229    Покривена тучом и пиринчом, 0230    Око куле двострука авлија, 0231    Па капији дурбин окренуо, 0232    Па угледа Мујо на дурбину, 0233    Авлијска се отворише врата, 0234    А испаде дванаест Маџара, 0235    Сви Маџари бјеху на коњима, 0236    Они иђу пољем зеленијем, 0237    За њима је Мујо угледао, 0238    Испадоше варакли кочије 0239    Из капије Шимун капетана, 0240    Под кочије двије бедевије, 0241    Обје вране – како гавран црни, 0242    У кочијам’ љуба Шимунова. 0243    Коњаници насред поља били, 0244    Насред поља коње заставише, 0245    И кочије дотлен долетјеше, 0246    Кочије се туде зауставише. 0247    Све то гледа са јелике Мујо, 0248    Насрд поља чудо увидио, 0249    Насред поља башча насађена, 0250    У башчи је Мујо угледо, 0251    Угледао воду шедрвана. 0252    Па опета кочије погледа, 0253    Из кочија излазила била 0254    Вјерна љуба Шимун капетана 0255    Она иђе води шадервану; 0256    Кадје дошла к води шадервану, 0257    А узгрну уз руке рукаве, 0258    Стаде она лице умивати. 0259    Кад јој Мујо угледао лице, 0260    Обје су му руке задрхтеле, 0261    Па из руку дурбин испустио, 0262    Дурбин лети низ танку јелику, 0263    Паде дурбин у зелену траву. 0264    Ето Муја низ танку јелику, 0265    Сађе Мујо у зелену траву, 0266    Па он нађе срчали дурбина, 0267    Склапа дурбин, у њедра га тура, 0268    Мујо трчи, до ђогата дође, 0269    Па својега узјаха ђогата, 0270    Па се Мујо натраг повратио. 0271    В’ома гони под собом ђогата. 0272    Мујо сађе лугу махнитому, 0273    Туд’јер брата и дружину нађе, 0274    Па им Мујо труски селам викну. 0275    Не хтје Мујо одјахат ђогата, 0276    Већ им оде говорити Мујо: 0277    »Ха! На ноге, мој брате Халиле, 0278    И ви браћо стотина Турака!« 0279    Све им Мојо са ђогата каже: 0280    И за љубу Шимун капетана, 0281    Гдје је дошла насред поља равна, 0282    Да ниј’ дома Шимун капетана. 0283    А кад чуло стотина Турака, 0284    Па од земље на ноге скочише, 0285    Па су они коње појахали, 0286    Халил својег узјаха малина, 0287    Па ето их лугом зеленијем. 0288    Први Мујо иђе на ђогину, 0289    Ал је Мујо измакнуо в’ома 0290    Па су прешли луга зеленог, 0291    Хватили се поља приморскога, 0292    Ето Муја к води шадервану. 0293    Кад Маџари Муја угледаше, 0294    Видјеше га, па га познадоше, 0295    Па на Муја пушке окренуше, 0296    Па Маџари Мују говораху: 0297    »Не напријед, од Кладуше Мујо! 0298    Видиш болан, гдје си погинуо.« 0299    За то Муја ништа не хајаше, 0300    На Маџаре натјера ђогата, 0301    Маџарска га ватра дочекала, 0302    Вас је ђогат у дим огрезнуо; 0303    Нит убише Муја нит ђогата. 0304    Сад удари стотина Турака; 0305    Ту погибе дванаест Маџара, 0306    А да видиш љубе Шимунове! 0307    Она млада сјела у кочије, 0308    Она бјежи пољем зеленијем, 0309    Добро бије двије бедевије. 0310    Кад то видје Мујо на ђогату, 0311    Ето Муја пољем зеленијем, 0312    Мујо гони двије бедевије, 0313    Брз је ђогат да му пара нема, 0314    Стиже ђогат двије бедевије, 0315    Па их Мујо на ђогату прође, 0316    Па застави двије бедевије. 0317    Мујо свога одјаха ђогата, 0318    Па он одмах до кочија дође, 0319    На кочијам’ отворио врата, 0320    Па извуче љубу Шимунову, 0321    Па је за се на ђогата баци; 0322    Па побјеже стотина Турака 0323    И пред њима од Кладуше Мујо. 0324    На Крушевац изашли планину, 0325    На планини коње одјахаше, 0326    Мујо свога осједе ђогата, 0327    Скиде с коња љубу Шимунову, 0328    Говори јој Мујо напланини: 0329    »Чујеш мене, љубо Шимунова, 0330    Мај ми ђога по планини водај.« 0331    Друга не би, коња прихватила 0332    Вјерна љуба Шимун капетана, 0333    Стаде коња по планини водат’; 0334    Мујо сједе под танку јелику, 0335    Око Муја друштво посједало, 0336    Па стадоше пити хладно пиво. 0337    Мујо гледа својега ђогата, 0338    Очи Мујо у буре баци; 0339    Ал му нема двије пушке мале, 0340    Изгубио пушке са ђогата. 0341    Кад он видје, гдје пушака нема, 0342    Па закука на планини Мујо; 0343    »Авај мени до Бога милога, 0344    Гдје изгубих пушке из кубура!« 0345    А вели му љуба Шимунова: 0346    »Мили Боже, чуда големога! 0347    Шта ти хвале Крајишници млади 0348    Некаквога са Кладуше Муја, 0349    Да је Мујо јунак на свијети; 0350    Нит је јунак, нит га је родио, 0351    За што се је Мујо окахрио, 0352    За његове двије чађавице.« 0353    Мују збори љуба Шимунова: 0354    »Болан Мујо, што си се снуждио 0355    Та за своје двије пушке мале? 0356    Ја дуката имам у џеповим’, 0357    Ако с тобом на Крајину сађем, 0358    Боље ћу ти пушке набавити.« 0359    То је Мују врло тешко било, 0360    Па од земље на ноге скочио, 0361    Мујо приђе љуби Шимуновој, 0362    Уз образ јој силе ударио, 0363    Из руку јој измаче ђогата: 0364    »Ђидо једна, љуби Шумунова, 0365    Ако са мном на Кладушу сађеш, 0366    Увешћу те у моју одају; 0367    Мујо има баш доста пушака, 0368    Али бахта гарабинског нема.« 0369    То јој рече, узјаха ђогата, 0370    Па он виче свог брата Халила: 0371    »Ти ћеш остат, брате на планини, 0372    Па ти друштвно на планини чувај, 0373    Па се немој никуд помицати, 0374    А ја одох натраг у Приморје, 0375    Ал’ ћу наћи двије пушке мале, 0376    Ја ли своју изгубићу главу.« 0377    Од Мујо путем кроз планину, 0378    Плахо тјера под собом ђогата, 0379    Мујо сађе пољу приморскоме, 0380    Па до јеле притјера ђогата: 0381    Мујо сјаха својега хајвана, 0382    Пушке тражи испод танке јеле, 0383    Па не нађе двије пушке мале. 0384    Опет свога узјаха ђогата, 0385    Отјера га пољем приморскијем. 0386    Мујо дође до зелене башче, 0387    Па својега одјаха ђогата, 0388    Пушке тражи по зеленој тави; 0389    Мујо нађе двије пушке мале, 0390    Обје пушке у кубуре тура, 0391    Оде ходат и ђогата водат. 0392    Па се Мујо у бригу турио: 0393    »Мили Боже, чуда големога, 0394    Гдје ја дођох к води шадервану, 0395    А не одох кули Шимуновој! 0396    Ја ћу кули саћи Шимуновој, 0397    Попећу се на горње бојеве, 0398    Када нема Шимун капетана, 0399    Бели ћу му кулу осејрити.« 0400    Оде Мујо пољем зеленијем 0401    И у руци одведе ђогата. 0402    Мујо кули Шимоновој дође, 0403    У авлију уведе ђогата, 0404    Па он води својега ђогата 0405    С горње стране куле Шимунове, 0406    Па за ђоше сакрио ђогата; 0407    Мујо оде уз бијелу кулу, 0408    Па изађе на горње бојеве. 0409    Када дође пред шикли одју, 0410    Од одаје отворена врата, 0411    У одају погледао Мујо, 0412    Кад ту видје баба Шимунова, 0413    А на имбе Брехуљића старог, 0414    Стари пије лозовину вино, 0415    А код њега нико не бијаше. 0416    Па уљезе у одају Мујо, 0417    Мујо старцу божју помоћ викну. 0418    Познаде га Брехуљићу стари: 0419    »Бог дај добро, са Кладуше Мујо! 0420    Откуд овдје на бијелој кули, 0421    Оклен су те нанијели врази? 0422    Ал да чиниш, што си наумио, 0423    Ал да платиш, што си учинио? 0424    Не ћеш чинит, што си наумио, 0425    Све ћеш платит, што си учинио!« 0426    А кад Мујо зачу разговоре, 0427    Па потрча уз одају Мујо, 0428    Па долетје до демир пенџера, 0429    У демире ногом ударио: 0430    Сасуше се гвоздени демири, 0431    Одлетјеше низ бијелу кулу, 0432    Расипљу се доље по авлији. 0433    Мујо узе старог Брехуљића, 0434    Узе њега по свилену пасу, 0435    Протури га кроз демир пенџере; 0436    Старац јадник паде на авлију, 0437    Старац паде, одмах душу даде. 0438    Мујо сједе у шикли одаји, 0439    Па настави пити хладно пиво. 0440    Кад се Мујо напојио пива, 0441    Па погледа Мујо са пенџера, 0442    Преко поља чудо угледао: 0443    Док избише магле на сврдлове, 0444    Магла иђе небу под облаке, 0445    Па из магле чудо испануло, 0446    Ал испаде момак на вранину, 0447    Вас у срми и у чисту злату, 0448    На глави му крстате челенке, 0449    Црни су га брци притиснули. 0450    Мили Боже, ко би оно био, 0451    Мрка брка, а ријетка зуба? 0452    Ласно га је, брате, познавати: 0453    Оно главом Брехуљић Шимуне. 0454    Када Мујо угледа Шимуна, 0455    Узмучи се по одаји Мујо, 0456    Не зна шта ће од живота свога. 0457    Нит га Мујо смије дочекати, 0458    Нит имаде куда побјегнути; 0459    Све га Мујо гледа са пенџера. 0460    Шимун дође до башће зелене, 0461    Па по башћи слуге налазаше, 0462    Све му слуге бјеху изгинуле; 0463    Кад је мртве слуге угледао, 0464    Па завика Шимун са вранина: 0465    »Авај мени до Бога милога, 0466    А од Муја душманина мога! 0467    Ове јаде Мујо порадио 0468    И добар је вакат ухватио, 0469    Кад Шимуна дома није било.« 0470    Шимун прогна својега вранина, 0471    Па он иђе својој танкој кули. 0472    Када дође до своје авлије, 0473    У авлију утјера вранина, 0474    Па погледа кули под пенџере, 0475    Па је мртва угледао баба, 0476    Па на вранцу Шимун закукао: 0477    »Куку мени од сад до вијека, 0478    А од Муја душманина мога! 0479    Једни јади: зароби ми љубу, 0480    Други јади: саломи ми баба, 0481    Трећи јади: исјече ми слуге!« 0482    Па сам збори Шимун капетане, 0483    Сам он збори, а сам одговара: 0484    »Стјераћу те до Кладуше, Мујо! 0485    Ја л’ ћу моје јаде осветити, 0486    Ја л’ ћу моју изгубити главу!« 0487    Па да видиш Шимун капетана, 0488    Па се сагне са вранина свога, 0489    У зобницу завукао руку, 0490    Из зобнице главе извадио; 0491    Кад извади до три мртве главе, 0492    Све три главе бјеху од Турака, 0493    Па их Шимун на авлију баци; 0494    Све то Мујо са пенџера вири. 0495    А да видиш Шимун капетана: 0496    Из авлије изагна вранина, 0497    Па ето га пољем зеленијем, 0498    Да он гони са Кладуше Муја. 0499    Препаде се у одаји Мујо: 0500    Изаћи ће Шимун на планину, 0501    Исјећи ће стотину Турака, 0502    Посјећи ће Мујова Халила! 0503    Том се Мујо в’ома препаднуо, 0504    Па од земље на ноге скочио, 0505    Из оџака ватру извадио, 0506    На одаји ватру наложио, 0507    Он запали кулу Шимунову, 0508    Мујо сађе доље на авлију, 0509    Па он нађе главе од Турака; 0510    Па је Мујо срца жалоснога, 0511    По авлији мртве главе купи, 0512    Донесе их до коња ђогата, 0513    Ђогату их у зобницу баци. 0514    Мујо свога узјаха ђогина, 0515    Истјера га из демир-капије, 0516    Ето Муја пољем приморскијем, 0517    Мујо гони Шимун капетана. 0518    Шимун дође до зелене јеле, 0519    Код јелике устави вранина, 0520    Па са вранца главу окренуо, 0521    Шимун гледа кули и авлији, 0522    Па се даде погледат Шимуну, 0523    Ал из куле бију пламенови, 0524    Гори кула Шимун капетана, 0525    Па помисли Шимун са вранина: 0526    »Ја сам Муја међер оставио 0527    На бијелој кули од камена!« 0528    Док је Шимун Муја угледао, 0529    Угледа га, па му мило било, 0530    Па он свога поврати вранина. 0531    Шимун иђе сердар Мустаф-аги, 0532    Они су се близу примакнули, 0533    Примакли се један ка другоме, 0534    Па говори Шимун капетане: 0535    »Копилане са Кладуше Мујо! 0536    Ласно ти је птице перушати, 0537    Ваља ти се с орлом ударити.« 0538    То му рече Шимун капетане, 0539    Па на Муја натјера вранина, 0540    С пушкама се не ће ударити, 0541    Обојица сабље повадише, 0542    Ондар они коње натјераше, 0543    Натјераше један на другога, 0544    Одоше се сабљам ударати: 0545    Куда Мујо удара Шимуна, 0546    Све онудар ватра посипаше, 0547    На црну се земљу засипаше, 0548    Па по земљи траву запаљује; 0549    Куда Шимун Муја удараше, 0550    А баш тако ватра посипаше; 0551    На обадва тврди су оклопи. 0552    Обојица сабље изломише, 0553    Па балчаке у траву бацише, 0554    Па се коњи прсим’ ударише, 0555    Два јунака за грла бијела, 0556    Па падоше са добријех коња 0557    На ноге се оба дочекаше, 0558    Обојица руке раширише, 0559    У кости се оба прихватише. 0560    Кол’ко су се слатко дохватили, 0561    Обојица токе саломише, 0562    Па се токе у траву сасуше; 0563    Носили се два пуна сахата, 0564    Доклен Муја пјене попадоше, 0565    Попале га мутне и крваве, 0566    А Шимуна н’јесу ни почеле. 0567    А све Шимун омахује Муја, 0568    Све се јадан дочекује Мујо 0569    На кољена и на десну руку; 0570    На ум паде сердар-аги Мују, 0571    Па завика своју посестриму, 0572    Посестриму пригоркињу вилу: 0573    »Гдје си вило, нигдје те не било! 0574    Јеси ли се млада заклињала, 0575    Ако мени до невоље дође, 0576    Да ми будеш вазда на помоћи?« 0577    Док долетје вила из облака, 0578    Па је вила косе замотала 0579    Око ногу Шимун капетану, 0580    Паде Шимун у зелену траву. 0581    Уморан га Мујо притиснуо, 0582    Па се стаде окретати Мујо, 0583    Не ће л’ наћи од сабље комада, 0584    Да закоље Шимун капетана; 0585    Па не може Мујо угледати, 0586    Загони се сердар-ага Мујо 0587    Под гр’оце Шимун капетану, 0588    Загони се бијелијем зубом: 0589    Мујо закла у страху Шимуна, 0590    Вас се Мујо у крв умазао, 0591    Циједи се низ бркове крвца. 0592    Кад се Мујо мало одморио, 0593    Па од земље на ноге скочио, 0594    Па од сабље окрнчину нађе, 0595    Па Шимуну осијече главу. 0596    В’ома мука сердар-аги Мују, 0597    Што је јачи Шимун од сердара 0598    Он распори Шимун капетана, 0599    У Шимуну чудо угледао, 0600    У Шимуну три срца бијаху: 0601    Једно му се срце уморило, 0602    Друго му се јако разиграло, 0603    Треће спава- ни хабера нема, 0604    И на њему шаровита гуја, 0605    Гуја спава- ни хабера нема. 0606    Да је гуја опазила Муја, 0607    Паски ли би Мујо погинуо! 0608    Кад то видје сердар-ага Мујо, 0609    Ништа њему оружја не узе. 0610    Па својега узјаха ђогата, 0611    А вранина у руци поведе 0612    И побјеже на планину Мујо. 0613    Кад избјежа Мујо на планину, 0614    Туде брата и дружину нађе, 0615    Код њих нађе Арнаут Османа: 0616    Љутијех је допануо рана, 0617    Османово друштво изгинуло 0618    У Тимоку граду несретноме, 0619    Па се Мујо с њиме разговара: 0620    »О сестрићу, Осман бајрактаре! 0621    Зар си ишо дубоку Тимоку?«- 0622    »Иђох Мујо, вјеру ти задајем! 0623    И ја сађох до куле банове, 0624    У пољу му сазрела пшеница, 0625    Моба жање пшеницу бјелицу; 0626    Туде сестра банова бијаше, 0627    Банову сам сестру заробио, 0628    Побјегосмо пољем тимочкијем. 0629    Кад зађосмо уз планину, Мујо, 0630    На три мјеста мене дочекаше, 0631    Па је моје друштво изгинуло: 0632    Погибе ми Куртагић Нухане, 0633    Погибе ми Велагић Селиме, 0634    Погибе ми Орлан бајрактаре. 0635    Изгрди нас Шимун капетане, 0636    Однекуд се пригодио бјеше, 0637    Потјерах га рањен на зеленку, 0638    Побјеже ми Влаше кроз планину.« 0639    ’нако викну са Кладуше Мујо: 0640    »Је ли прошо Личанине Тале?« 0641    »Јесте прошо Тале Личанине 0642    И протјера три товара блага; 0643    Јер је Тале сашо Шибенику, 0644    У селим’ је шићар задобио, 0645    На попову кулу ударио 0646    И попову кулу поробио, 0647    Попове је новце покупио, 0648    Прошо Тале здраво и весело.« 0649    Отлен крену остала дружина 0650    И за Мујом сва дружина крену; 0651    Мују збори Шимунова љуба: 0652    »Ну хајдука са Кладуше Муја, 0653    Гдје украде коња Шимунова?« 0654    Кад то чуо са Кладуше Мујо, 0655    Па завуче у зобницу руку, 0656    Па извади главу Шимунову, 0657    Мујо вели љуби Шимуновој: 0658    »Је ли ово са Шимуна глава?« 0659    Када видје са Шимуна главу, 0660    Закукала млада на планини, 0661    Па је стаде Халил разговарат. 0662    Куд год ишли, на Кладушу сишли, 0663    И свели су љубу Шимунову 0664    И још кћерку тимочкога бана. 0665    Леже Осман ране боловати, 0666    Боловао четири мјесеца. 0667    Бог нареди и ране пребоље. 0668    Књига дође од Тимока Осму 0669    Од онога тимочкога бана; 0670    Кад је Осман књигу проучио: 0671    Бан му даје три товара блага, 0672    Да му кћерку до Тимока спреми. 0673    И Осман је натраг оправио 0674    И узе му три товара блага. 0675    Мујо стаде проводит весеље, 0676    Мујо вјенча љубу Шимунову, 0677    И Мујо је био потурчио 0678    И она се кајил учинила, 0679    Свадбу гради за петнаест дана.